Govor, jezik i kultura 
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 14 | Nivo: Internacionalni univerzitet, Novi Pazar

Uvod
Jezik i govor stoje u odnosu koda i poruke, sistema i procesa, govor je jezik u akciji. Komunikacija je moguća kada se učesnici služe istim jezičkim kodom. Kao društvena pojava, jezik postoji i menja se uglavnom nezavisno od volje pojedinaca koji ga nasleđuju od svojih predaka i predaju u nasledstvo potomcima.
Jezik i govor su neraskidivo povezani. Niti bi mogao postojati jezik, a da se praktično ne realizuje govorom, niti bi govornu komunikaciju bilo moguće ostvariti bez nekog jezika. Govor i jezik su u stalnom sadejstvu i prožimanju usled čega se menjaju i jedno i drugo.
Govor je podložan uticaju mnogih praktičnih činilaca koji su u vezi sa psihofiziološkim osobinama čoveka. Zamuckivanje, zamor, nedostatak koncentracije nisu idealni uslovi za komunikaciju, ali jezički obrasci opstaju i u ovakvim uslovima.
Mogućnost da čovek komunicira, a naročito da upotrebi, i to s lakoćom, jezičke simbole, veštinu organizovanog i prilagođenog korišćenja jezičkih simbola u različitim situacijama, zasnovana je na possbnim sposobnostima. Zbog nove elektronske tehnike, mogućnost opštenja je porasla. Neki smatraju da je glavno obeležje našeg doba suvišno komu niciranje. Činjenica je da čovek u sebi nosi duboko ukorenjenu potrebu za opštenjem. Ako neka osobamalo opšti, zato postoje duboki razlozi, koji obično proističu iz načina života i neuspelog društvenog prilagođavanja.
Uspešna komunikacija u govorenju znatno je uslovljena i osećajnom pozadinom. Psihološki je mudro ponašati se prema protivniku tako da ga uverimo da je ono što mi tvrdimo vrlo slično onome u šta je on već uveren.
Teorijski deo
Pojam jezika
Jezik je sistem gestikulacije, gramatike, znakova, glasova, simbola, ili reči, koji se koristi za prikaz i razmenu koncepata (tj., za komunikaciju), ideja, značenja i misli. Može se zamisliti kao "semantički kod". Proučavanje jezika kao koda se zove lingvistikom, koju je kao akademsku disciplinu u tom obliku uveo Ferdinand de Sosir. Oni koji govore ili na druge načine koriste jezik smatrani su (od strane samoproglašenih lingvista) delom te jezičke teorijsko-lingvističke zajednice.
Danas u svetu ima više od tri hiljade živih jezika i nekoliko hiljada dijalekata. Ima jezika kojim se odavno ne govori, ali su ostali pisani tragovi koji svedoče o njihovom postojanju. To su italski, etrurski, staroslovenski, gotski i drugi. Valja znati da postoji i čitav niz veštačkih jezika, kao što su algol, simila, fortran, jezik signalizacije i drugi, koji imaju različite namene u sistemu ljudske komunikacije.
No, bez obzira da li je prirodni ili veštački, jezik je uvek u obavesnoj, informativnoj funkciji. Jezikom se oslikavaju i prenose sva dostignuća ljudske civilizacije i sva obeležja objektivnog i subjektivnog sveta. Osnivač srpske države, Stefan Nemanja, govorio je da se čuvanjem jezika, mogu zaštititi interesi države i naroda. Njegove reči iz Hilandarske povelje, najrečitije govore o tome: "Čuvajte, čedo moje milo, jezik kao zemlju. Ne uzimajte tuđu reč u svoja usta. Uzmeš li tuđu reč, znaj da je nisi osvojio, nego si sebe potuđio. Bolje ti je izgubiti najveći i najtvrđi grad svoje zemlje, nego najmanju i najneznatniju reč svoga jezika". Istorija mnogih naroda pokazala je da se gubljenjem jezika istovremeno gubi i nacionalna samobitnost.

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]